Биографија
Стана Муњић рођена је 1953. године у Белој Реци, а одрасла у Шапцу. По образовању је специјалиста дидактичко-методичких наука разредне наставе у области наставе математике (Универзитет у Новом Саду), а по вокацији новинар и писац. Новинарску школу (општи смер) завршила је на Југословенском институту за новинарство у Београду.
Дружење с речима почела је још у средњој школи, у поезији. Зашто, по сопственом признању, најбоље је објашњава Јан Парандовски: „Младост је лирски настројена, не види да постоје и друге јединке, свет сматра својом искључивом својином. Са прозом је, међутим, друкчије: она тражи и претпоставља зрелост. Нису довољни уздаси, одушевљење и метафоре. Потребно је ући у живот, научити много шта, а пре свега – саму прозу“. Ипак, њене песме, у којима има осамнаест или једва двадесет година, кажу да није била одушевљена светом. Можда је зато отишла у прозу, а шта је до сада научила о животу и прози показала је у шеснаест књига.
У новинарство је, 1979. године, дошла случајно, а остала цео радни век. Прву љубав, таблу и креду, заменила је прелепим и претешким новинарским позивом. У почетку је говорила да је све то привремено, док не нађе посао у просвети, а њој су говорили да пази да јој олово не уђе под кожу. Није пазила. Остала је, до данас, неизлечиво инфицирана неспокојством писане речи.
Три године радила је у просвети и 30 у новинарству. Највећи део (29 година) у заједничкој редакцији (лист, радио и телевизија) “Гласа Подриња” у Шапцу, где је у три мандата обављала послове главног и одговорног уредника листа “Глас Подриња”. Повремено је сарађивала у листовима: “Просветни преглед”, “Колоквијум”, “Венац”, “Јека”, “Лудус” и другима. После приватизације листа “Глас Подриња”, десет месеци уређивала је новоосновани лист “Шабачки гласник”.
Члан је Удружења књижевника Србије.